Schienenersatzverkehr

U prevodu - zamena za šinski saobraćaj.
U praksi - autobus umesto metroa.
Ovih dana su u toku nekakvi radovi na tunelu metro linije koju koristim kada idem na posao. I to baš četiri od šest stanica koje su na trasi kojom idem do posla. Naravno, linija metroa ima 20+ stanica, ja koristim samo tih šest.

Umesto metroa, uvedena je reč iz naslova, odnosno između tih stanica sada saobraća autobus. Poređenja radi, u redovnim okolnostima, meni za odlazak na posao, tj od vrata zgrade gde živim do vrata zgrade u kojoj radim treba oko 30min. Nekad koji minut više, nekad koji manje.

Sada, kada metro ne saobraća, za istu razdaljinu treba mi između 50 i 65 minuta. Zašto? Pa autobus je sporiji od metroa, staje na semaforima, dva autobusa harmonike nisu dovoljna da zamene čitav metro voz, Nemci (pardon, Berlineri) ne znaju da se ponašaju u gužvi u prevozu - stanu na vrata i neće da se pomere prema sredini, ne skidaju rančeve i time samo smanjuju ionako malo mesta za stajanje u autobusima, a ni gradski prevoznik (BVG) se nije baš pokazao - po mom laičkom mišljenju, dva produžena autobusa nisu dovoljna zamena za čitavu kompoziciju metroa (po mojoj proceni dužine oko 80m). Dodajte na ovo gužvu u špicu i eto...
Moram da napomenem da gužva u špicu u Berlinu, po mom dosadašnjem iskustvu znači da na skretanje levo na nezgodnoj raskrsnici treba sačekati da se semafor 3-4 puta promeni. I nije neka gužva.

Razmatrao sam i alternativne načine odlaska na posao - pre svega tramvaj, koji mi je relativno blizu i relativno je brz, bar u odnosu na autobus... Problem sa tramvajem je što linija ide polukružno oko šireg centra, ponegde preseca trase prigradskog voza (S-Bahn) ili neke druge linije metroa, ali bi putovanje do posla trajalo otprilike isto, sa jednim presedanjem više.

Radovi bi trebalo da traju dve nedelje - dakle još par dana i gotovo - i bili su unapred najavljeni, nedelju dana unapred. Najavljeni su tako što su po stanicama te jedne linije metroa izlepljeni plakati kojima se putnici obaveštavaju o radovima, tako što na displejima metro stanica po celom Berlinu (provereno) ide obaveštenje o radovima, tako što su jasno obeležene putanje od metro stanice do stanice autobusa koji je zamena za metro, tako što na prvoj i početnoj stanici deonice gde su radovi stalno stoji dvoje-troje radnika BVG (uniforma + fluorescentni prsluk) i odgovaraju na pitanja putnika.

Ah da, i na početnoj i krajnjoj stanici metroa, dakle na krajevima problematične deonice, kada se voz zaustavi, ide obaveštenje sa zvučnika - "Poštovani putnici, zbog radova na trasi ... molimo vas koristite Schienenersatzverkehr ... izvinjavamo se na neprijatnosti".

Vožnja busom umesto metroa, sa svim što donosi, ipak je lakše podnošljiva jer znam da će radovi zaista i biti završeni u najavljenom roku. Ne kažem da se ovde uvek ispoštuje rok za građevinske radove (npr tramvajska pruga koja povezuje glavnu železničku stanicu i istočni deo grada biće puštena u saobraćaj sledećeg petka, a ne 2006 godine kako je prvobitno planirano, ima takvih primera još...) ali nekako uliva poverenje kada vidim koliko je detaljno organizovan zamenski prevoz. Čak i na displejima na početnoj stanici stoji za koliko minuta dolazi sledeći bus (u proseku svaka 2-4min).

Reč iz naslova mi se sviđa, tipično nemačka kovanica (Schienen - šine, Ersatz - zamena, Verkehr - saobraćaj).
O javnom prevozu u Berlinu ću svakako pisati drugom prilikom opširnije. A i o radovima po gradu. I zakasnelim i onim završenim na vreme.

Nemačka radna viza - FAQ

Na početku moram da se ogradim - tema ovog posta jeste bliže uputstvo o podnošenju zahteva za radnu vizu u Nemačkoj, po osnovu zaposlenja, ali...
1) odnosi se samo na zaposlene koji ispunjavaju kriterijume za plavu kartu (univerzitetska diploma "priznata" u Nemačkoj), državljanstvo ne-EU zemlje,
2) i koji imaju potpisan ugovor sa poslodavcem iz Nemačke, uz odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade
3) i koji *ne* pripadaju struci za koju važe posebni uslovi prilikom zapošljavanja (npr medicinski radnici)


Evo nekoliko pitanja i odgovora, da lakše razjasnim pojmove o kojima će ovde biti reči.

P: Šta je Plava karta?
O: Plava karta (de - Blau Karte, en - Blue Card) je boravišna i radna dozvola za visokokvalifikovane ili visokoobrazovane osobe iz ne-EU zemalja čije je zanimanje deficitarno u Nemačkoj.
To je otprilike zvanična definicija. U praksi to znači da je nemačka država donela zakon 2012 godine, po kojem svako ko pronađe posao u Nemačkoj, a potiče iz zemalja van EU, ako ima visoko obrazovanje ili ima kvalifikacije i iskustvo u nekom od deficitarnih zanimanja za koje se ne traži univerzitetska diploma (mislim da to važi za recimo zavarivače) i ima odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade, može bez veće papirologije da dobije radnu, tj boravišnu vizu u Nemačkoj.

P: Dobro, a koji su to konkretni uslovi?
O: Potrebno je da sami pronađete posao, da imate zaradu iznad određene granice i da imate univerzitetsku diplomu "priznatu" u Nemačkoj. To je sve.

P: Šta znači priznata diploma i zašto navodnici?
O: Osim za određena zanimanja (medicinske sestre, lekari, učitelji, advokati isl) koja su regulisana posebnim pravilima prilikom zapošljavanja ne-nemačkih državljana i za koja se traži polaganje stručnih ispita i određen nivo znanja jezika (tzv državno-regulisana zanimanja), svi koji se bave slobodnim zanimanjima i prijavljuju se za plavu kartu, treba da imaju univerzitetsku diplomu koju nemačka država priznaje kao univerzitetsku diplomu. Npr ako ste završili neki privatni univerzitet sumnjive reputacije u npr. Pakistanu ili Kongu, može se desiti da Vam to ne bude priznato kao kvalifikacija na nivou visokog obrazovanja. Ili može biti priznato samo delimično npr master studije kao bečelor isl. Kad smo već kod toga, ne znam da li su privatni univerziteti u Srbiji priznati u Nemačkoj.

P: Kako da znam da li mi je diploma priznata?
O: Evo par linkova koji mogu poslužiti kao prva informacija:
BQ portal  - portal za pregled i priznavanje inostranih kvalifikacija u DE, kao i dosta korisnih linkova za informacije o imigraciji i zapošljavanju u Nemačkoj;
anabin - slično kao i prethodno, na ovo sam prvo naišao kada sam tražio priznavanje diploma, nažalost sajt je samo na nemačkom jeziku. Poseduje bazu podataka velikog broja univerziteta, smerova i nastavnih programa iz celog sveta (postoje svi smerovi FTN-a u NS, pogledao sam svojevremeno i sve master diplome su priznate na nivou master);
http://www.anerkennung-in-deutschland.de/html/en/index.php - portal saveznog ministarstva za obrazovanje, posvećen priznavanju inostranih univerzitetskih diploma;
nemačka trgovinsko-industrijska komora - ova institucija se takođe bavi priznavanjem stranih diploma i pruža informacije o postupku. Ima svoje ogranke u svakoj saveznoj pokrajini.


P: Pa da li mogu da dobijem to i zvanično?
O: Može, ali... To košta. I vremena i novca. Kolika je korist od toga, ne znam. To je potrebno nekome ko planira da nastavi studiranje u Nemačkoj. Ja to nisam planirao, pa se nisam ni interesovao dalje. Onome ko traži posao, (u velikoj većini slučajeva) neće biti potrebno. Osim ako konkurišete na neki univerzitet, a u tom slučaju sigurno znate više o problematici od mene. 
Bitna napomena - svi ovi sajtovi imaju disclaimer da se priznavanje jedne može uraditi samo jednom. To znači da prilikom podnošenja zahteva potpisujete izjavu da niste još na nekom mestu u Nemačkoj zatražili priznavanje iste diplome.

P: Kakvi su to limiti za zaradu, o čemu se radi?
O: Da bi zaštitila svoje tržište rada od prevelike konkurencije jeftin(ij)e radne snage iz siromašnijih zemalja, i strane radnike zaštitila od eksploatacije, Nemačka je uvela za visokokvalifikovane radnike-migrante minimalnu zaradu koja je uslov za dobijanje radne vize. Granica za većinu je negde oko 46.000 EUR bruto zarada godišnje, osim za one struke koje Austrijanci zovu MINT (Matematika, Informatika, prirodne nauke - Naturwissenschaft i Tehničke nauke) kojima je granica oko 38.000 EUR bruto zarada godišnje. Ako imate minimalno toliku zaradu, ispunjavate jedan od uslova za dobijanje radne dozvole u Nemačkoj. Poređenja radi, prosečna bruto zarada u Nemačkoj je 2013 godine bila 34.000EUR (tako bar piše ovde). 

P: Dobro, pronašao/la sam posao, imam potpisan ugovor sa poslodavcem, imam diplomu univerziteta i zaradu iznad limita. Šta sad?
O: Sledeći korak je da odete na sajt konzularnog odeljenja Ambasade Nemačke u Srbiji i da skinete obrazac za podnošenje zahteva za radnu vizu (isti obrazac se koristi i za neke druge svrhe, npr spajanje porodice itd o tome kasnije). U sledećem postu pokušaću da opišem kako se popunjava i na šta da obratite pažnju.

P: I šta posle toga? Šta mi još treba od dokumenata?
O: Spisak dokumenata se nalazi ovde, a evo i ukratko
- 2x fotokopija fakultetske diplome, plus original na uvid;
- 2x overen prevod fakultetske diplome (od ovlašćenog prevodioca / sudskog tumača);
- 2x fotokopija prve stranice pasosa, plus original na uvid;
- 2x fotokopija potpisanog ugovora o radu, plus original na uvid;
- 2x popunjen obrazac zahteva za vizu (vidi pitanje iznad);
- 2x potpisana izjava o tačnosti podataka (dobija se besplatno u konzulatu ili skinite odavde);
- 3x biometrijska fotografija;
- 60 EUR.

Ostali odgovori u sledećem postu.

Kada sam prolazio kroz ovaj deo postupka, iskreno rečeno, očekivao sam mnoooogo više papirologije i onda mi je izgledalo čudno da mi ne treba ništa osim potpisanog ugovora o radu i prevedene diplome. Posle, razmislio sam, pa kao prvo - stranu državu ne zanima vaša LK, izvod iz MKR i koješta što zanima našu. Njima je bitan samo pasoš. 
Drugo, ako imate diplomu, to je dovoljno da se proveri njena autentičnost (ako ne daj Bože zatreba). 
Treće, ako niste dali ispravne podatke, a to se sazna, svakako "letite" napolje (iz Nemačke, ne iz Srbije, hehe).
Četvrto, ako ne ugrožavate njihovo tržište rada jer imate dovoljno visoku zaradu, zašto vam ne bi dali da radite i time popunjavate budžet i doprinosite penzionom fondu ? Nemačka ionako ima problem sa stanovništvom, u smislu da populacija stari i da je penzioni fond pod velikim opterećenjem i da se delom dotira iz budžeta (zvuči poznato?). Razlozi za to su delimično istorijski, delimično leže u stavovima stanovništva, delimično su posledice društvene dinamike (pisaću možda u nekom postu i o tome, ovo nije mesto za to).
Sve u svemu, koliko me je prijatno iznenadio jednostavan postupak i relativno skroman broj dokumenata koje treba priložiti, toliko sam se neprijatno iznenadio kada sam došao pred konzulat. Ali o tome u sledećem postu.

Traženje posla u inostranstvu - slanje prijave, intervju i nadalje

Ovog puta pisaću o nekim specifičnostima sastavljanja prijave za posao u Nemačkoj.

Posle pročitanih nekoliko članaka u novinama kao i na sajtovima regrutera, tj agencija za zapošljavanje i privatnim blogovima, počeo sam da sastavljam prijave za poslove koje sam našao na netu, tj na monster i stepstone.

Ono što je specifično za Nemačku je da poslodavci u CV vole da vide vaš kompletan radni vek, pa ako ste npr volontirali negde ili putovali po stranim zemljama 6 meseci ili bili bez posla ili bilo šta drugo, napišite i to. Lošija varijanta je da ne napišete ništa, jer tada će vas verovatno pitati o tome na intervjuu (ako vas pozovu na intervju, naravno). Pri tome mislim na periode duže od 2-3 meseca.

Oglasi za poslove su obično na nemačkom jeziku (po mom iskustvu oko 90%). Obratite pažnju koja je pozicija u pitanju - ako je reč o konsultantima tj. savetnicima (Berater) i još piše da je obavezno dobro znanje nemačkog - slobodno preskočite takve oglase i nemojte gubiti vreme osim ako vladate nemačkim na nivou B2/C1 tj odlično.

Takođe, tekst oglasa je obično u stilu - mi smo ta i ta firma, bavimo se ovim i ovim, lideri smo na ovom tržištu i u ovoj oblasti, tražimo nekog da (pa opis zaduženja, tj posla) a osoba bi trebalo da ima (spisak veština-znanja) dakle vrlo slično kao u Srbiji. 

Ono što obično ide na kraju, a što nije uobičajeno "kod nas" je da navedete 

- da li ste spremni da putujete i u kom obimu (ovo se doduše ne traži baš uvek) - koliko često i da li je to lokalno, po Nemačkoj, po DACH (Nemacka, Austrija, Svajcarska) ili i u inostranstvo;

-  kada tj u kom roku možete da počnete da radite (razlog za ovo je što po nemačkim zakonima, otkazni rok može da bude i do tri meseca) i 

- koliku zaradu očekujete (u bruto iznosu godišnje, dakle sa svim pripadajućim doprinosima i porezom. O da, i sa "bonusom" tj 13. platom). O obračunu zarada i preračunu bruto godišnje plate u neto mesečnu u nekom narednom postu.

Zajedno sa svojom radnom biografijom tj. CV-em, obično se šalje i motivaciono pismo i dokaz kvalifikacija - obično je to univerzitetska diploma i , ako kojim slučajem imate, preporuka nekog prethodnog poslodavca. 
Što se tiče univerzitetske diplome, skenirana na engleskom jeziku je sasvim prihvatljiva. Koliko znam, kada FTN u Novom Sadu izdaje diplome (master), jedan primerak je na srpskom i jedan na engleskom jeziku. Za ostale univerzitete / fakultete ne mogu da tvrdim. I da, univerzitetska diploma je uslov za dobijanje Plave karte. O tome u nekom sledećem postu.

Preporuke - o ovome nisam znao ništa do pre par dana. Naime, ovde je neki običaj da poslodavac radniku izda preporuku , dakle kao neko svedočanstvo o dobro obavljenom poslu, ako ste bili korektni kao radnik, kada prelazite kod drugog poslodavca. Takođe, nije česta pojava, ali sam čuo od kolega da se dešava da firma kod koje konkurišete zove nekog od vaših prethodnih poslodavaca ili traži kontakt osobu kod koje bi mogli da provere kakvi ste bili na prethodnom radnom mestu. Naravno, uz vaše odobrenje. Ovo je nešto što je potpuno strano svima koji nisu radili u Nemačkoj, iskreno rečeno, ne znam ni koliko je bitno jer meni to niko nije tražio, ali raspitao sam se naknadno i dobio te informacije od kolega. Moj utisak je da je to imalo značaj pre 15-20 i više godina (pre Interneta), ali da sada nije toliko bitno. Ili bar ne za IT struku. Osim ako ne konkurišete u BND-u.

Fotografija - u nekim oglasima postoji mogućnost da upload-ujete i vašu fotografiju. To nigde nije obavezno (verovatno po nekom zakonu poslodavac ne sme da traži inače mi se čini da bi to svuda bilo obavezno) ali ja sam već u svoj CV ubacio fotografiju, pa nisam video razlog da ne upload-ujem sliku.

Ako ste dobro proučili oglas na koji se javljate, sastavili i poslali prijavu sa skeniranom diplomom i eventualno fotografijom, imali malo sreće i dobili poziv na intervju (obično email) sledeće što vas očekuje je intervju sa potencijalnim poslodavcem. 
Iz mog iskustva, to je obično skype intervju, mada sam imao i par telefonskih intervjua. Prednost telefonskih intervjua je što ne vidite sagovornika. To znači da mogu da šetkam po sobi u pidžami dok pričam sa poslodavcem ili da sedim u svom omiljenom uglu u kuhinji ili već nešto drugo što mi pomaže da savladam tremu. Prednost skype intervjua je što vidite sagovornika i odmah možete da procenite (koliko-toliko) da li vam osoba odgovara ili ne. 
Nezavisno od metoda komunikacije, prvi razgovor je obično sa ljudima iz HR službe. U većim firmama su to ljudi specijalizovani za regruting IT ljudi, dok u manjim to može biti i vlasnik lično. 
Što se tiče jezika na kome se odvija razgovor, u svakom intervjuu su me pitali da li mi odgovara nemački ili engleski jezik. E sad, naravno da je lakše na engleskom, ali sam ja imao taktiku da kažem - znate, moj nemački nije baš sjajan, ali bih pokušao koliko mogu na nemačkom, a posle ću preći na engleski. Mislim da to ostavlja bolji utisak na sagovornika, a par dodatnih bodova nikad nije naodmet.

Ono čime gotovo uvek započinje razgovor je - recite nam nešto ukratko o sebi, tzv 2-minutna prezentacija. U prva dva intervjua nisam imao pojma šta sad ti ljudi hoće da im pričam, kada već sve piše u CV. Znaju i oni šta piše u CV, ali žele da čuju šta to kandidat ima da kaže o sebi, šta da istakne i kako će to reći. 
Posle toga slede ostala pitanja. Zanimljivo mi je da me ni jedan put na intervjuu nisu pitali ona klasična intervju pitanja - zašto baš vas da primimo, kako vidite sebe za 5 godina, šta su vam najveće vrline i mane itd. 
Ono što su klasična pitanja koja su meni bila postavljana tokom više intervjua su 
- detalji o prethodnom iskustvu - koje tehnologije sam koristio, 
- timski rad - da li sam radio u timu i koja su moja iskustva u rešavanju konflikata, 
- odnos sa pretpostavljenim, šta očekujem od team leada,
- da li pratim procedure, 
- da li pokazujem inicijativu,
- šta raditi ako imate više high-priority stvari da rešite (na ovo uvek odgovaram - pitam šefa :-) )
- da li ste radili u internacionalnom okruženju (komunikacija, jezičke veštine itd.) 
Pretpostavljam da je ovo način da ispitaju koliko im vaše "soft skills" odgovaraju. I da filtriraju kandidate koji su potpuno nepogodni za saradnju.
(ovo nisu direktna pitanja, ali se konkretna pitanja svode na to, razmislite o odgovorima pre intervjua).

Dobro je spomenuti i neku inicijativu koju ste preduzeli, bilo da je to nešto što je kompaniji donelo ili uštedelo gomilu para ili je nešto što je vama značilo, nije toliko bitno.
Ja sam odgovarao uglavnom u primerima (konkretnih stvari koje sam uradio), ali dovoljno pojednostavljeno da bilo ko izvan firme može da razume, npr predložio sam izmenu nekog procesa u firmi tako da bih olakšao programerima ...

Po mom iskustvu, ako je u toku procesa selekcije kandidata za posao predviđena neka vrsta stručnog testa, to obično piše u tekstu oglasa, mada nije pravilo - imao sam u čak dve prilike neku vrstu testa (jednom stručni i jednom neki psihološki) koji nisu bili pomenuti u tekstu oglasa.


Ako imate spremnu svoju 2-minutnu prezentaciju, kažete koju rečenicu na nemačkom jeziku i ostavite dobar utisak, možete očekivati i poziv na drugi razgovor, ovog puta sa tehničkim osobama, verovatno vašim potencijalnim budućim šefom/team leadom.

Tehnički intervju (ako nije već na prvom razgovoru, kombinovano) obično vodi vaš budući šef /team lead. Iz mog ne-toliko-velikog iskustva sa intervjuima, ovaj deo se ne razlikuje puno od sličnih intervjua koje sam imao u Srbiji.

Ako se i na tom delu dobro pokažete, sledeće što možete očekivati je poziv da lično dođete do kompanije, na poslednji intervju i eventualni probni rad (obično 1-2 dana). Ovo u praksi znači da kompanija želi da se predstavi vama, da se pokaže kao dobro radno mesto i da se upoznate sa budućim kolegama i ostalima sa kojima biste sarađivali. Takođe, ovo je poslednja provera pre nego što vam ponude ugovor. Tako da, ako dođete do te faze, to znači da ste gotovo pronašli posao i da su šanse da ga zaista i dobijete dosta velike. 

S obzirom da ovaj deo procesa selekcije podrazumeva put u Nemačku, pitanje koje se nameće je - ko to plaća? Koliko ja znam, postoji negde u zakonu (dobro, nisam čitao sam zakon o zapošljavanju, već odgovore na pitanja oko zapošljavanja u nekim nemačkim novinama) obaveza poslodavca da "nadoknadi razumne troškove" kandidatu koga pozove na lični intervju. To znači prevoz u okviru Nemačke (ne znam koliko je precizno regulisano to u slučaju da je kandidat iz inostranstva) i eventualno troškove boravka u hotelu (min 3* Nemci su jako detaljni u svim pravilima). Ovo znači da ako neko putuje na intervju iz Hamburga u Keln, ide obično vozom, a ne avionom. Tj kandidat može da ide avionom, ali će firma refundirati troškove samo do visine karte za voz. Opet, za kandidate iz inostranstva ovo mislim da nije detaljno regulisano, pa postoji nekoliko opcija - ili sve plaća firma ili deo plaća kandidat (npr avio kartu od SR do najbližeg aerodroma i nazad, a ostalo firma). Kako god, ne bi trebalo da se desi da sve plaća kandidat. 

Sam probni dan obično se svodi na to da kandidat treba da reši neki konkretan problem iz oblasti u kojoj bi radio. To podrazumeva da treba da, osim da rešite sam problem, i objasnite kako ste došli do rešenja, da vaš pretpostavljeni vidi koliko znate, kako rešavate zadatke, kako sarađujete sa kolegama, koliko se dobro sporazumevate i kako se snalazite u novim situacijama. Običaj je (barem u kompaniji u kojoj ja radim) da se tada organizuje i zajednički ručak sa još par kolega. Ja lično nisam imao ovu fazu pregovora, ali video sam kako to izgleda kada sam počeo da radim i kada su primane nove kolege.

Ako sve ovo dobro prođe, trebalo bi da posle probnog dana imate konkretnu ponudu poslodavca (iznos zarade, neke osnovne informacije o poslu, radnom vremenu, godišnjem odmoru i osnovna pravila u kompaniji).

Još par stvari. Minimalni godišnji odmor u Nemačkoj je 25 radnih dana, i od toga svi počinju. Posle svake navršene pune godine rada, dobijate još jedan dan, do maksimalno 28 dana. 
Državni praznici su slični i sličnih datuma kao u Srbiji - Božić (2d), Uskrs (2d), Duhovi, Prvi maj, Dan Ujedinjenja (03.10) i još neka 2 praznika u periodu feb-jun - sve ukupno 9-10 neradnih dana. Ako ste u Bavarskoj ili Baden-Virtembergu, na ovo dodajte još 5 odnosno 4 pokrajinska praznika (uglavnom verski praznici). Za ostale pokrajine je to 2-4 neradna dana, a grad Berlin nema ni jedan dodatni neradni dan, osim državnih praznika. Za detaljnije informacije, pogledajte wikipediju.

Toliko za ovaj post. Jeste malo duži, ali ovo je (skoro) sve što imam da kažem na temu traženja posla. U narednim postovima pisaću o sledećem koraku - a to je zahtev za nemačku radnu vizu.

Halloween

Halloween ili Noć veštica je u Nemačkoj popularan i komercijalizovan "praznik". Ove godine 31.10 je petak, pa svuda po oglasnim tablama su plakati za različita okupljanja, projekcije filmova Dejvida Linča, žurke i slično.
U robnim kućama, prodavnicama odeće i u velikim marketima su se već pre mesec - mesec ipo dana pojavili kostimi za Noć veštica, što za decu, što za odrasle - razne veštice, zombiji, vampiri, vukodlaci, vile, vilenjaci itd.
I ne samo kostimi, već i ukrasi za kuću, igračke i ostalo - sve na temu bundeva, kostura, veštica, kolača koji se prave tom prilikom, dekoracije za kuću itd.

Na sajtu grada Berlina (berlin.de) postoji posebna stranica posvećena Noći veštica, gde se može pročitati koja gradska institucija organizuje kakav događaj na temu Noći veštica. Ove godine su to Zoološki vrt u bivšem istočnom Berlinu (Tierpark) i Prirodnjački muzej.

Vidim da i novine pišu o tome, Zeit i Spiegel, postoje prodavnice kostima koje se pojačano reklamiraju ovih dana, turističke agencije nude aranžmane za produženi vikend, tu su saveti kako najbolje izrezati bundevu, ideje za ukrašavaje sobe, koji tržni centri organizuju kakva dešavanja za decu povodom Noći Veštica itd. Vidim da Nemci (bar oni koji na to obraćaju pažnju) to sve dosta ozbiljno shvataju.

Pri tome, ne bih mogao da kažem da je to tradicionalno. Kolege sa posla sa kojima sam pričao o tome, slažu se da je Halloween postao popularan tek u poslednjih desetak godina. Što se samog Berlina tiče, za razliku od većine velikih gradova u Nemačkoj, Berlin nema svoj neki festival, karneval ili slično. 90ih godina bila je Love Parade, ali se pokazala preskupa i neisplativa za grad i prestali su da je finansiraju. Koliko sam video po bilbordima i novinama i čuo od kolega, postoji mnoštvo malih, lokalnih dešavanja koje organizuju zajednice emigranata, ali ne postoji nikakav veliki festival ili slično na nivou grada. Postoji i gej parada, održava se ... hm... mislim negde u avgustu-septembru.

Ono što je koliko-toliko tradicija, uslovno rečeno, su protesti za Prvi maj, koji se i ovde slavi, tj državni je praznik. Tada obično sindikati pozovu svoje članove na demonstracije. I ne protestuju samo sindikati, već i Levica (die Linke, partija leve orijentacije, praktično reformisana SED, tj komunistička partija DDR). Ti protesti okupe nekoliko (desetina) hiljada učesnika koji zahtevaju uvođenje minimalne zarade (da, u Nemačkoj nije zakonski definisana) i poboljšanje položaja zaposlenih, pogotovo onih koji su "iznajmljeni" drugim poslodavcima, itd. Neretko dolazi i do sukoba sa policijom. Nažalost, ove godine za prvi maj ja sam gledao oglase za stanove i tih dana bio zauzet papirologijom, pa nisam ispratio šta se dešavalo na ulicama. Sledeće godine ću pisati više o tome.

Da ne skrećem sa teme, Noć veštica u Berlinu mene podseća na isti dan u Srbiji, dakle komercijalizacija, kafići koji organizuju tematske žurke i deca u kostimima.

Na slici je travnjak ispred jedne zgrade u kraju gde živim, neki su se baš ozbiljno spremili za Noć Veštica...

Za kraj, evo nešto što sam pokupio negde sa neta - deca koja idu po slatkiše
http://www.someecards.com/usercards/viewcard/MjAxMy1hYWZjNzNlMjVmMzg3ZDY4#

Do sledećeg posta...

Traženje posla u inostranstvu - gde su oglasi?

Molim poslodavce da ne čitaju dalje.

Svi ste verovatno nekada pisali prijavu za posao. Pogledate oglas (ranije u novinama, danas na infostudu ili nekoj drugom sajtu), eventualno sredite svoj linkedin profil, raspitate se da li je namešten konkurs, napišete CV i propratno pismo i pošaljete. U idealnom slučaju, konkurs nije namešten, vi odgovarate traženom profilu, poslodavac nije robovlasnik i za nekoliko dana ili nedelja počinjete da radite. 

Nažalost, ovakva situacija je veoma retka u Srbiji.

Traženje posla u Nemačkoj je dosta slično, ali ima i nekih bitnih razlika. Evo nekih mojih zapažanja.

Prvo, gde se oglašavaju poslovi? Postoji verovatno nekoliko desetina sajtova, manjih i većih.... Ja znam nekoliko -

1) stepstone.de – ovo je bio moj prvi izbor. Pokazalo se dobar. Sajt je jednostavan za upotrebu, postoji filtriranje po regionima ili gradovima, po oblastima koje vas zanimaju ili jednostavno po ključnoj reči.

Izbor poslova je prilično velik (bar za DB programere, nešto mislim da je za front-end developere još i veći). Oglašavaju se i velike i srednje i manje firme i regruteri, što veće što manje agencije.

2) monster.de – ovaj sajt je drugi i poslednji koji sam uspevao da pratim. Nedeljno se, na stepstone i monsteru zajedno, po nekim mojim procenama, objavi 20ak poslova za relativno uskostručnu oblast koju sam ja pratio (baze podataka, datawarehouse, business intelligence, to svi nekako trpaju u isti koš, tj kategoriju). Monster je vrlo sličan stepstone po funkcijama, oba nude registraciju i redovno slanje novih oglasa mailom, čuvanje pretraga i upload sopstvenog CV, manje-više većinu toga što nudi i infostud u Srbiji.

3) ostali portali na kojima, iskreno, nisam stigao ni da ispratim oglase –

http://www.jobpilot.de/ (mislim da je filijala Monstera)

http://jobs.e-fellows.net (filijala zeit.de tj izdavača istoimenih poznatih novina)

http://www.stellenanzeigen.de/ kažu za sebe da su najstariji portal za zapošljavanje u DE

http://www.berliner-jobmarkt.de/ Berlinski portal za zapošljavanje, deo Berliner Zeitung izdavačke kuće

http://jobs.meinestadt.de/deutschland – deo portala meinestadt.de, o poslovima.

4) regruteri - kao i agenti za nekretnine (nastavite da pratite blog, pisaću i o njima) ima ih svakakvih. Od vrlo korektnih i ljubaznih koji odgovore kada im napišete mail do onih koji ni ne pošalju odbijenicu kada vas ne zovu u sledeći krug selekcije.
Obično je regruting firma aktivna u svim oblastima, ali primetio sam da ima i specijalizovanih regrutera, recimo za IT i generalno inženjerske struke ili agencija koja nudi samo poslove na određeno vreme npr Amadeus .
Evo nekoliko agencija - većih i manjih, internacionalnih i lokalnih (nemačkih) na koje sam ja nailazio:

http://www.neumueller.org/

http://www.hayscareer.net

http://www.linkingeurope.de/index2.php
http://www.dis-ag.com/dis/Pages/start.aspx
https://www.vesterling.com

Toliko od mene u ovom postu.

U sledećem ću pisati o samim oglasima za posao, kao i o pisanju CV i propratnog pisma.

Umesto teksta...

Festival svetlosti u Berlinu. Uživajte...

Brandenburška kapija

Alexander von Humboldt Univerzitet

  

Državna opera

Friedrichskirche (crkva sećanja... potražite na wikipediji, ne znam celu priču)

KaDeWe - najpoznatija robna kuća u Berlinu

Potsdamer Platz

Gendarmen Markt - koncertna sala

Za početak

Prvi post na svom blogu objavljujem tačno šest meseci nakon što sam sleteo u Berlin. Šest meseci koji su proleteli brže nego što sam očekivao... Na početku je bilo dosta teško, ali mislim da sada, kada pogledam unazad, i uopšte nije loše prošlo.

Nadam se da će to što ću podeliti svoja iskustva u traženju posla, preseljenju u Nemačku, životu i radu u Berlinu, pomoći onima koji razmišljaju na sličnu temu. Svejedno da li je u pitanju razmišljanje o tome šta donosi odlazak u inostranstvo, a šta život u Srbiji, traženje posla ili stana u inostranstvu ili svakodnevni život u Nemačkoj, ili vam je zanimljivo da pročitate moja zapažanja, nadam se da ćete naći zanimljive postove ovde.

Pisaću kako sam došao na ideju da pokušam da tražim posao, pa do toga šta se dešava zanimljivo u Berlinu ovih dana.

Toliko za početak.
Dobrodošli.